...

Dnevna emisija Zabavnog programa Jedan dobar dan emituje se radnim danima od 13 do 15 časova. Kroz različite segmente emisije, gledaoci mogu da se zabave ali i da dobiju odgovore na mnoga važna pitanja. Gosti emisije su poznate ličnosti iz kulturnog i javnog života, kao i stručnjaci iz različitih oblasti. U centru pažnje Jednog dobrog dana su aktuelne teme – vodimo vas širom Srbije, posećujemo kulturno-zabavne i sportske događaje, pričamo o fenomenima modernog doba, podsećamo vas na neke stare i predlažemo nove recepte...Uz mnogo dobre muzike, smeha i pozitivne energije učinićemo da svaki vaš dan postane dobar!...

Švedski sto na Kajin način... Šveđani su poznati kao veliki gurmani, a hrana koju pripremaju vrhunskog je kvaliteta. Kulinarska tradicija formirala se uglavnom pod uticajem Danske i Norveške. Međutim, kasnije su Francuska i Nemačka odigrale ogromnu ulogu u njihovom razvoju, zahvaljujući čemu su Šveđani počeli da obraćaju pažnju, ne samo na ukus i nutritivna svojstva jela, već i na njihov izgled. Kuhinja ove zemlje podrazumeva specijalitete sa lososom, haringom, drugim ribama, mesom od divljači, šumskim plodovima i gljivama. Tokom dugačkih zima nedostatak svežeg povrća uticao je na tradicionalne recepture. Najveći nacionalni specijalitet su školjke, a lov na jelene i losove i ribolov imaju dugu tradiciju. U domu Šveđana uglavnom se jedu doručak, ručak i večera. U školama se za ručak servira topli obrok, dok odrasli i zaposleni uglavnom za najobilniji obrok smatraju večeru. Ukoliko vas ugoste, smatraće vas osobom sa dobrim manirima ako pojedete sve što ste sipali u tanjir. Tu se ističe njihova gostoprimljivost, ali i skromnost i štedljivost. Inače, čuveni švedski sto nastao je tako što su plemići još u XIV veku imali običaj da između glavnih obroka služe razna hladna posluženja na malim posebnim stolovima u dnevnim boravcima palata. Tu bi se našli sirevi, hleb, puter, voće, riba, dimljeni losos, kao i vina i likeri. U XVII veku ovakvo posluženje iz dvorova prešlo je u kuće građana nižeg sloja, a od 1912. godine, nakon Olimpijade u Stokholmu, restorani su počeli da praktikuju ovakav vid posluženja, koji je kasnije postao popularan pod ovim nazivom. Postoji i druga verzija nastanka švedskog stola. Naime, zbog dugih, hladnih zima i otežanih uslova za putovanje, gosti su kod domaćina dolazili na više dana, tako da su im nuđeni obroci koji su, zbog čuvanja, izneti u hladnu prostoriju i ostavljeni na dugačkom stolu. Tako je svaki pridošlica mogao sam da uzme hrane koliko mu je bilo potrebno, a da ne smeta ni domaćinima, ni drugim gostima. Naš gastronomad Katarina Petrović Kaja, u čast ove zanimljive kulinarske destinacije, priprema na tri specijaliteta po kojima je švedska kuhinja postala poznata u celom svetu - čorbu sa pivom, mesne kuglice i pecivo sa cimetom. Prijatno gledanje.

Svakog radnog dana - aktuelne vesti iz svih krajeva Srbije. Dopisnici RTS-a donose vam priče i reportaže o skrivenim lepotama naše zemlje, životu, bogatstvu različitosti. Upoznajemo vas sa prednostima života u prirodi, podsećamo na događaje koje ne smemo zaboraviti. Ukazujemo na uspehe ali i probleme u privredi i poljoprivredi, ekologiji i zdravstvu, i na načine kako ih rešiti. Proveravamo koliko su kultura i sport dostupni u manjim sredinama. Predstavljamo vam divne, male velike ljude od kojih svi možemo mnogo da naučimo....

...

Beogradska hronika uvek na strani građana. Reporteri na licu mesta, aktuelne teme, važni događaji, ekskluzivni gosti.Na vaša pitanja odgovaraju oni koji imaju prave odgovore. Reportaže o običnim ljudima, herojima naše svakodnevice.Radnim danima na Prvom programu od 17.40.Voditelji emisije Slađana Tomašević i Ana Manojlović....

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.Uz ovaj, najpopularniji porodični kviz, gledaoci navijajući za svoje favorite ujedno proveravaju i svoje znanje....

20. epizoda: Projekat u pripremi... Velja rešava da povrati Miru. Deki Kenta i Baka Anka se mešaju u Simketovu istragu. Na Teino zaprepašćenje Jovan dolazi na fakultet da se suoči sa Aljošom. Vanja i Tadija pokušavaju da se pomire. Iskra ne može da se sastavi sa svojim osećanjima. Dok Aljoša pokušava da dokaže svoju nevinost, Filip i Hani rade punom parom… U ulozi Aljoše pojavljuje se mlada muzička zvezda Mihajlo Veruović – Vojaž. U seriji igraju i Nikola Kojo, Branka Katić, Đorđe Mišina, Anita Ognjanović, Ivana Zečević, Matija Ilić, Marina Pavlović, Filip Stankovski, Miloš Petrović, Svetlana Ceca Bojković, Sergej Trifunović, Teodora Dragićević, Nebojša Dugalić, Borka Tomović, Teodor Vinčić, Branko Perišić, Anastasia Mandić, Vladan Gajović, Jovo Maksić, Nataša Marković, Zlatija Ocokoljić... U trećoj sezoni pojačanje glumačkoj ekipi donose Nevena Nerandžić, Bojana Gregorić, Miodrag Radonjić, Irfan Mensur i drugi. Po ideji Miloša Avramovića i Aljoše Ćeranića, scenario 3. sezone potpisuju Ivan Stančić, Ana Marković, Branislav Černjev, Milica Radojčić, Nikola Đonović i Goran Starčević. Reditelji su Nebojša Radosavljević i ljubomir Božović. Ekipu serije čine i direktori fotografije Bojana Andrić Đorđević i Strahinja Marković, kostimografi Milica Terzić i Ružica Bukvić, šminka i frizura - Sonja Vizentaner i Milena Ristić, scenograf Damjan Paranosić, montažeri Nikola Purić i Matija Đukanović, dizajner zvuka Dane Vlaisavljević i kompozitor Aleksandar Ranđelović. Direktor serije je Pavle Stevanović. Izvršni producenti ispred kuće Režim su Miloš Avramović i Aljoša Ćeranić. Urednica serije je Kristina Đuković, a delegat produkcije Marija Bereta.

Malme je ovogodišnji domaćin Pesme Evrovizije i to zahvaljujući Lorin koja je donela pobedu Švedskoj već sedmi put, što je osim Irske čini najtrofejnijom na ovom muzičkom takmičenju. U prvom polufinalu, takmičari iz 15 zemalja boriće se za deset mesta u velikom finalu. Naša Teja Dora nastupa u prvom polufinalu sa pesmom Ramonda druga po redu. Direktan prenos od 21 čas na RTS 1, RTS Svet, prvom programu Radio Beograda i platformi RTS Planeta.... U Malmeu će se, pod uspostavljenim trajnim sloganom Ujedinjeni muzikom, za titulu najbolje pesme Evrope boriti takmičari iz 37 zemalja. Po 10 najboljih pesama iz oba polufinala plasiraće se u veliko finale u kojem su se automatski plasirali prošlogodišnji pobednik Švedska i zemlje velike petorke. Osim Srbije, u prvom polufinalu nastupiće još 14 takmičara iz Kipra, Litvanije, Irske, Ukrajine, Poljske, Hrvatske, Islanda, Slovenije, Finske, Moldavije, Azarbejdžana, Australije, Portugalije i Luksemburga. Države koje su automatski finalisti, kao i prošlogodišnji pobednik, nastupaju tokom polufinala uživo. Ranije su u polufinalima puštani klipovi njihovih nastupa sa generalne probe, a od ove godine publika će imati priliku da vidi uživo njihove nastupe. Tako će u prvom polufinalu nastupiti Nemačka, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo, a u drugom Francuska, Italija i Španija. Od prošle godine u polufinalnim večerima glasa isključivo publika, a gledaoci iz država koje se uopšte ne takmiče moći će takođe da glasaju i to putem evrovizijske aplikacije za glasanje www.esc.vote Direktan prenos prvog polufinala moći ćete da pratite od 21 čas na RTS 1, RTS Svet, prvom programu Radio Beograda, kao i putem multimedijalne platforme RTS Planeta.